REVIZOR * Časopis za upravljanje organizacijama, finansije i reviziju

Uticaj ekonomskog rasta i stranih direktnih investicija na kvalitet životne sredine u evropskim zemljama

2026-06-29T19:31:28+00:00

U radu je data analiza dinamičke uzajamne veze između ekonomskog rasta, priliva stranih direktnih investicija i zagađenja životne sredine. Primarni fokus istraživanja je testiranje validnosti hipoteza ekološke Kuznjecove krive (EKC) i utočišta za zagađivače (PHH) u odabranim evropskim zemljama tokom perioda od 1990. do 2021. godine. Primenom metode dinamičkih običnih najmanjih kvadrata (DOLS), analizira se dugoročni uticaj međunarodne trgovine, potrošnje energije i broja stanovnika na kvalitet životne sredine. Dobijeni rezultati potvrđuju hipoteze EKC i PHH u evropskim zemljama za period od 1990. do 2021. godine. Rezultati istraživanja ukazuju da prilivi stranih direktnih investicija imaju pozitivan uticaj na emisiju CO2, a samim tim i na zagađenje životne sredine. Na osnovu rezultata dobijenih istraživanjem, vladama i kreatorima politike se preporučuje da razrade i realizuju politiku smanjivanja CO2 emisije u cilju stimulisanja ekonomskog rasta i poboljšanja kvaliteta životne sredine. Pored toga, treba podržati uvođenje „čiste” energije, podsticati inovacije i tehnološke izume u oblasti hidroenergije, solarne energije, energije vetra itd.

Šta motiviše interne revizore? Uporedna istraživanja u regionalnom okruženju: Značaj nematerijalnih podsticaja

2026-06-29T19:42:32+00:00

Dokument “Vizija interne revizije 2035” predviđa transformaciju profesije u kojoj interni revizori postaju strateški konsultanti, čime njihov rad dobija na još većem značaju i korisnosti. Među faktorima koji utiču na kvalitet ove funkcije nalazi se i motivacija internih revizora za rad. Pošto finansijska kompenzacija ne može zadovoljiti sve potrebe pojedinca, cilj istraživanja bio je da ispita uticaj nematerijalnih kompenzacija na njihovu radnu motivaciju. Anonimna anketa sprovedena je na pet stručnih skupova udruženja internih revizora u Srbiji, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Sloveniji, obuhvatajući ukupno 252 ispitanika. Primenjena je deskriptivna statistika. Rezultati pokazuju da nematerijalni podsticaji značajno utiču na motivaciju, pri čemu su tri ocenjena kao najvažnija: dobri međuljudski odnosi, samostalnost u radu i stručno usavršavanje. Razlike su uočene samo kod najmlađih ispitanika, dok pol i rukovodeća pozicija nisu uticali na rangiranje ključnih motivatora. U radu se predlaže motivacioni miks koristan za upravljanje ljudskim resursima u internoj reviziji. Očekuje se da će nematerijalna kompenzacija ostati važna i ubuduće, posebno sa rastućim udelom novih generacija u radnoj snazi.

Integracija održivosti u računovodstvo kroz MSFI S1 I MSFI S2

2026-06-29T19:52:52+00:00

Integracija održivosti u računovodstvenu praksu predstavlja jedan od ključnih izazova savremenog poslovnog okruženja. Standardi MSFI S1 i MSFI S2 uspostavljaju jedinstvenu globalnu osnovu za obelodanjivanje informacija o održivosti i klimatskim rizicima i prilikama, čime se redefiniše uloga računovodstva u procesu donošenja ekonomskih odluka. Ovaj pregledni rad analizira regulatorni značaj navedenih standarda i njihov doprinos razvoju održivog finansijskog izveštavanja. Na osnovu analize relevantne naučne literature, regulatornih okvira i odabranih primera iz prakse, identifikuju se ključni izazovi i prilike sa kojima se suočavaju računovodstveni profesionalci u procesu primene MSFI S1 i MSFI S2. Poseban akcenat stavljen je na ulogu digitalne transformacije u unapređenju efikasnosti, uporedivosti i pouzdanosti izveštavanja o održivosti. U zaključku se ističe potreba za kontinuiranim razvojem profesionalnih kompetencija i unapređenjem računovodstvenih informacionih sistema, kako bi se obezbedila dosledna i efikasna primena novih standarda u funkciji održivog poslovanja.

Izazovi upravljanja rizikom od pranja novca u zdravstvenim organizacijama

2026-06-29T20:02:42+00:00

Zdravstveni sektor je jedan od organizaciono najsloženijih sistema, što ga čini potencijalno ranjivim na različite oblike finansijskih zloupotreba, uključujući pranje novca. Ova ranjivost je pojačana složenim tokovima sredstava između zdravstvenih ustanova, osiguravajućih društava, dobavljača medicinske opreme i farmaceutskih kompanija. U tom kontekstu, napominje se da zdravstvene organizacije mogu biti meta počinilaca koji se mogu baviti pranjem novca, pored ostalih zloupotreba. Ovaj rad ispituje moguće rizike u vezi sa pranjem novca u zdravstvenim organizacijama, kao i mehanizme za otkrivanje. Predstavljene su teorijske osnove fenomena pranja novca, zajedno sa primerima različitih prevarnih aktivnosti koje su dovele do pranja novca. Svrha rada je analiza fenomena pranja novca u zdravstvenim organizacijama kroz prizmu rizika i mehanizama za otkrivanje. Rezultati ukazuju na potrebu za multidisciplinarnim pristupom u borbi protiv pranja novca, kao i za sveobuhvatnim upravljanjem rizicima, uključujući preventivne i detektivske mere vezane za pranje novca u zdravstvenim organizacijama.

Inovacioni potencijal Republike Srbije: Procena zasnovana na GII

2026-06-29T20:07:47+00:00

Ovaj rad ispituje učinak komponenti Globalnog inovacionog indeksa (GII) na inovacioni potencijal Republike Srbije, za period 2011–2025. Ispitivanje se odvija uporednom analizom šest ekonomija Centralne i Istočne Evrope (Srbija, Rumunija, Bugarska, Mađarska, Slovenija i Hrvatska), radi identifikacije ključnih predikatora inovacionog potencijala za izabranu regiju, i parcijalnom korelacionom analizom, radi identifikacije ključnih odnosa između komponenti GII između BDP‑a po glavi stanovnika. Rezultati pokazuju da je infrastruktura najstabilniji i najsnažniji pokretač rasta BDP‑a i inovacionih rezultata u Srbiji, za razliku od najbolje ocenjenih zemalja u okruženju u kojima stubovi institucija i poslovne sofisticiranosti imaju presudnu ulogu u konverziji inovacionih inputa u outpute. Nasuprot tome, investiranja u ljudski kapital čine najslabiju kariku inovacionog sistema Republike Srbije, bez statistički značajnog doprinosa inovacionim performansama. Ovakva strukturna neravnoteža ukazuje da se ekonomski rast Srbije zasniva na investicionim, a ne na znanjem zasnovanim faktorima. Rezultati ispitivanja ukazuju na potrebu za ciljanim politikama usmerenim na jačanje institucionalnog okvira, unapređenje poslovne sofisticiranosti i strateško ulaganje u ljudski kapital, kako bi se povećala efikasnost pretvaranja inputa u inovacione rezultate i obezbedio održiv, inovaciono zasnovan razvoj.

Etički principi i standardi profesionalnog ponašanja u javnoj upravi, studija slučaja u Srbiji

2026-06-29T20:21:29+00:00

Ovaj rad ima za cilj da prikaže rezultate istraživanja o nivou svesti i prisutnosti etičkih principa u javnoj upravi. Nalazi služe kao pokazatelji ponašanja državnih službenika. Rezultati pomažu u utvrđivanju da li su etičke norme adekvatno zastupljene u formalnom smislu. Studija je takođe ispitivala tvrdnje o tome da li je funkcionisanje procesa u javnoj upravi moguće ukoliko ne postoji dosledna primena etike i efikasan institucionalni nadzor. Zaključak istraživanja jeste da jačanje etičke kulture u javnoj upravi — kroz edukaciju i odgovornost javnih službenika — predstavlja ključni preduslov za izgradnju kvalitetnih profesionalnih odnosa. Konkretno, to doprinosi unapređenju kvaliteta javnih usluga i povećanju zadovoljstva zaposlenih. Obavljanje poslova bez etičke osnove nije preporučljivo u javnoj upravi, jer utiče na ukupni kvalitet radnih odnosa i zadovoljstvo zaposlenih. Predloženi pravac za dalja istraživanja jeste ispitivanje uticaja na radne stavove zaposlenih u situacijama kada se etički principi ne primenjuju.

Uticaj revizije na performanse poslovanja preduzeća

2026-06-29T20:25:24+00:00

Ovo istraživanje ispituje uticaj revizije finansijskih izveštaja na profitabilnost preduzeća, meren povraćajem na ukupnu imovinu (ROA) uz identifikovanje ključnih determinanti finansijskih performansi preduzeća iz sektora C – prerađivačka industrija i sektora G – trgovina u Republici Srbiji u periodu 2023-2024 godine. Istraživačka hipoteza je da revizija finansijskih izveštaja ima pozitivan uticaj na profitabilnost preduzeća. Modeoml višestruke regresione analize ispitani su efekti nezavisnih varijabli na zavisnu varijablu ROA. Nezavisne varijable odražavaju ključne karakteristike preduzeća - veličinu, likvidnost, zaduženost, učešće stalne imovine i postojanje revizije finansijskih izveštaja. Podaci obuhvataju 200 opservacija. Rezultati pokazuju da likvidnost, zaduženost i revizija finansijskih izveštaja imaju statistički značajan pozitivan uticaj na profitabilnost preduzeća. Veličina preduzeća i učešće stalne imovine ne pokazuju statistički značajan uticaj na ROA. Dobijeni nalazi ukazuju da efikasno upravljanje likvidnošću i finansijskom strukturom, kao i transparentnost finansijskog izveštavanja kroz reviziju, predstavljaju ključne faktore unapređenja profitabilnosti u posmatranim sektorima. Rezultati su od značaja za menadžere, investitore, kreditore i donosioce ekonomskih politika, jer ukazuju na doprinos revidiranhi finansijskhi izveštaja jačanju poverenja eksternih korisnika finansijskih informacija, čime se unapređuje kvalitet i pouzdanost donošenja poslovnih i investicionih odluka u savremenom poslovnom okruženju u Republici Srbiji.

“Crowdfunding” kao alternativni izvor finansiranja

2026-06-29T20:31:16+00:00

“Crowdfunding” predstavlja model grupnog finansiranja različitih tipova kompanijskih ili projekata javnih i nevladinih organizacija. U svetu su, deceniju unazad, alocirana značajna finansijska sredstva na taj način, a tipovi finansiranih projekata su najrazličitiji: od klasičnih profitno motivisanih kompanijskih projekata, do projekata lokalne samouprave, pojedinaca ili čak neformalnih grupa pojedinaca, koji su okrenuti zadovoljenju javnih potreba. S druge strane, motifs investitora su veoma različiti: od profita, preko neprofitnog finansiranja u vidu beskamatne pozajmice, pa sve do donatorskog finansiranja. Ovaj model alokacije finansijskih resursa bojažljivo je stigao i u naš region. Grupno finansiranje različitih tipova investicija u Srbiji nema dugu tradiciju. Ipak, imajući u vidu lokalnu ekonomiju, dostupnost projekata i kapacitet investitora, potrebno je podržati finansiranje na ovaj način. Svakako i ovo je vid za razvoj celokupne zajednice koji potpomaže alokaciju finansijskih resursa i od novca stvara kapital. Cilj rada jeste da proširi znanje o „Crowdfunding“-u, posebno ukazujući na njegov potencijal i izazove koji ga prate.

ESG kriterijumi i korporativna finansijska održivost: Analiza uloge, transparentnosti i rizika od „grinvošinga”

2026-06-29T20:36:29+00:00

Ovaj rad analizira ulogu ESG (Environmental, Social, Governance) kriterijuma u kontekstu korporativne finansijske održivosti, sa posebnim naglaskom na fenomen „grinvošinga” („zelenog pranja”). Cilj studije je da se ispita u kojoj meri primena ESG principa doprinosi dugoročnoj stabilnosti poslovanja, kao i da se identifikuju izazovi u vezi sa njihovom primenom. Metodološki pristup zasniva se na analizi relevantne naučne i stručne literature, kombinovanoj sa uporednim pregledom različitih teorijskih i praktičnih perspektiva. Rezultati pokazuju da dosledna primena ESG kriterijuma može poboljšati reputaciju, smanjiti rizike i poboljšati finansijske performanse, dok neadekvatna ili površna primena stvara prostor za „grinvošing” i podriva poverenje investitora. Zaključeno je da je transparentnost ključni faktor u postizanju istinske održivosti i kredibiliteta u ESG izveštavanju.

Identifikovanje i prevencija finansijskih prevara u digitalnom okruženju

2026-06-29T20:39:52+00:00

Porastom broja finansijskih prevara u digitalnom okruženju, posredstvom novih tehnologija i upotrebom metoda socijalnog inženjeringa, od posebnog značaja se izdvaja razumevanje, identifikovanje i prevencija finansijskih prevara u digitalnom okruženju. Razrađene su i objašnjene najčešće prevare zasnovane na socijalnom inženjeringu i fokusom na fišing prevare. Ukazano je na najčešće vrste finansijskih prevara u digitalnom okruženju, kao i kako se od njih zaštititi i koje preventivne mere preduzimati. Ovaj rad ima za cilj da objasni koje su najučestalije i najopasnije finansijske prevare u digitalnom okruženju, sa posebnim akcentom na fišing prevare i njegove pojavne oblike i vrste. Detaljno je prikazana simulacija fišing napada u strogo kontrolisanim uslovima i pod jasno definisanim pravilima. Cilj ove fišing kampanje je da se demonstrira način na koji prevaranti pokušavaju da manipulišu žrtvom i iskoriste njenu socijalnu notu, u sprezi sa neznanjem, da bi se domogli finansijskih podataka s ciljem da ostvare finansijsku korist.

Trendovi razvoja interne revizije po sektorima u Srbiji

2026-06-29T20:44:11+00:00

U radu su prezentovani trendovi razvoja interne revizije u Republici Srbiji. Sa teorijskog aspekta trendovi razvoja prezentovani su kroz komparativan prikaz osnovnih specifičnosti zakonskih regulativa koje se odnose na internu reviziju na nivou različitih organizacija iz realnog sektora, sektora bankarstva, osiguranja, javnog sektora i lizinga. U praktičnom delu prezentovana je analiza trenda izdatih sertifikata ovlašćenih internih revizora u periodu od 2008. do 2025. godine. Takođe, prezentovana je analiza sertifikata ovlašćenih internih revizora prema pojedinim oblastima u kojima su interni revizori zaposleni. Najveći broj ovlašćenih internih revizora zaposlen je u okviru realnog sektora, što odgovara i rasporedu organizacija prema obaveznosti uspostavljanja interne revizije.

Digitalni čuvar finansija: Uloga veštačke inteligencije (AI) u bankarstvu i otkrivanju prevara

2026-06-29T20:47:25+00:00

Brzi rast digitalnih transakcija i sve veća složenost finansijskih prevara povećali su potrebu za naprednim mehanizmima za njihovo otkrivanje i sprečavanje u savremenom bankarstvu. Veštačka inteligencija (VI) postala je ključna transformativna tehnologija koja menja tradicionalne sisteme kontrole, revizije i upravljanja rizicima, omogućavajući obradu velikih i kompleksnih skupova podataka u realnom vremenu. Ovaj rad ispituje ulogu VI u bankarskom sektoru, sa posebnim fokusom na njenu primenu u detekciji i prevenciji prevara. Analiziraju se najčešće korišćene tehnike VI — modeli mašinskog učenja, sistemi za detekciju anomalija i prediktivna analitika — i ocenjuje se njihov doprinos unapređenju tačnosti, brzine i efikasnosti procesa upravljanja rizicima. Rad takođe razmatra integraciju VI u bankarske operacije, ističući praktične koristi, ali i izazove primene, uključujući transparentnost algoritama, kvalitet podataka, sajber‑bezbednosne rizike, regulatornu usklađenost i rastuću zavisnost od automatizovanih sistema podrške odlučivanju. Nalazi pokazuju da VI značajno poboljšava sposobnost finansijskih institucija da rano identifikuju sumnjive aktivnosti, smanjujući potencijalne gubitke i jačajući otpornost sistema. Ipak, njen puni potencijal može se ostvariti samo kroz uravnotežen pristup koji kombinuje tehnološke inovacije, adekvatan regulatorni nadzor i kontinuirani ljudski nadzor.

Integracija novih tehnologija u sisteme finansijskog izveštavanja i revizije

2026-06-29T20:53:45+00:00

U radu se ispituje kako digitalne inovacije, uključujući blokčejn, veštačku inteligenciju (AI), fintech rešenja i analitiku velikih podataka, doprinose poboljšanju transparentnosti, efikasnosti, pouzdanosti i tačnosti u procesima finansijskog izveštavanja i revizije. Istraživanje se zasniva na sekundarnoj analizi podataka, komparativnoj metodologiji i istraživačkom komparativnom korelacionom okviru, koji je izveden iz relevantne naučne literature, institucionalnih izveštaja i međunarodnih baza podataka vezanih za digitalnu transformaciju u računovodstvenim i revizorskim sistemima. Analiza se fokusira na konceptualne odnose između usvajanja digitalne tehnologije, kvaliteta revizije, efikasnosti finansijskog izveštavanja i finansijske transparentnosti. Uporedni rezultati ukazuju na snažne pozitivne veze između implementacije novih tehnologija i poboljšanja u efektivnosti revizije, finansijske transparentnosti i efikasnosti izveštavanja. Rad takođe identifikuje važne izazove povezane sa digitalnom transformacijom, uključujući nedovoljnu tehnološku infrastrukturu, ograničenu institucionalnu spremnost, regulatorna ograničenja i neadekvatne digitalne kompetencije među finansijskim profesionalcima. Nalazi pružaju implikacije za buduća istraživanja, institucionalni razvoj i modernizaciju sistema revizije i finansijskog izveštavanja.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda kao faktor makroekonomske stabilnosti Srbije

2026-06-29T20:57:29+00:00

Ovaj rad razmatra izvoz poljoprivrednih proizvoda kao pokretač makroekonomske stabilnosti Srbije, sa posebnim naglaskom na Evropsku uniju (EU) kao glavno tržište, strukturu izvoza i bruto dodatu vrednost (BDV) u poljoprivredi. Rezultati potvrđuju značaj poljoprivrede za spoljnu trgovinu i bruto domaći proizvod (BDP), ali ističu i izazove poput volatilnosti proizvodnje, niskog učešća prerađenih proizvoda i strogih standarda EU. Modernizacija, viši nivo prerade i integracija u globalne lance vrednosti predstavljaju ključne preduslove za održiv rast.